Putovanje crvene čizmice

Bila jednom jedna crvena čizmica. Ta je čizmica pripadala djevojčici Aleksandri. Aleksandra je stavila čizmicu u prozor jer te je noći trebao doći sveti Nikola. Mala crvena čizmica bila je jako uzbuđena i nestrpljiva jer po prvi put dočekivala svetog Nikolu. Bila je toliko uzbuđena da je sve čizme u kući pitala: „Kada će doći sveti Nikola? Kako je to kada dođe?“        

Čizme su joj odgovarale: „Smiri se malena čizmice, i uživaj u čekanju svetog Nikole.“

„Čizme su mirne i strpljive, bit ću i ja! Strpljivo ću čekati svetog Nikolu“, odlučila je crvena čizmica. No, čizmica dano obećanje nije održala. Bila je nestrpljiva i otišla van tražiti svetog Nikolu.

Kada je izašla, u prozorima kuća vidjela je čizmice. Prošla je jednu ulicu. Došla je do dječjeg igrališta. Po putu nije srela nikoga, a igralište je bilo pusto. Mala crvena čizmica je pomislila: “Možda je sveti Nikola došao i otišao!“ Pojurila je kući. Kad je stigla, ostala je zatečena. Sve su čizme bile pune slatkiša. Mala crvena čizmica se rastužila jer nije dočekala svetoga Nikolu. Kada su vidjele da je jako tužna, čizme su se dogovorile da će joj svaka dati malo slatkiša. I tako je i maloj crvenoj čizmici došao sveti Nikola.

Ujutro su se i Aleksandra i čizmica zajedno veselile. A mala crvena čizmica naučila je da treba biti strpljiva.

Laura Čer, 2.a